POVIŠENA TEMPERATURA I GROZNICA NISU POVEZANE SA RASTOM ZUBA KOD BEBA?

            Postoji čitav niz simptoma koji se povezuju sa izrastanjem prvih mlečnih zuba kod beba. Tu se ubrajaju: pojačano lučenje pljuvačke, stavljanje ručica u usta, odbijanje čvrste hrane, otečene desni, razdražljivost, buđenje u toku noći, ospe na licu, najviše oko usta, zapušenost nosa, ređe dijareja, pelenski dermatitis ili kašalj. Čak i kada se pojave navedeni simptomi, to ne mora da znači da će zubić sutradan biti vidljiv, već je to pripremna faza koja se javlja 4 dana pre pojave zubića i najviše 3 dana posle, iako većina roditelja misli da ta faza traje par nedelja ili čak meseci. Mnogi pedijatri smatraju da ti simptomi nemaju veze sa nicanjem zuba i da je to fiziološki fenomen u vidu faze normalnog razvoja deteta. Rezultati najnovije meta-analize jasno su potvrdili da povišena temperatura i groznica ne spadaju u simptome koji se povezuju sa erupcijom prvih mlečnih zuba. 

      Izbijanje prvih mlečnih zuba je prirodan proces u dečjem razvoju. Tim Federalnog Univerziteta Santa Katarina iz Florijanopolisa (Brazil) je napravio analizu postojećih istraživanja na tu temu.

            Od ukupno 1.179 objavljenih stručnih tekstova, istraživači su izabrali 16 istraživanja koja su se bavila erupcijom primarne denticije i lokalnim i sistemskim promenama i simptomima kod dece uzrasta 0-36 meseci. Od ukupnog broja (3.506) analizirane dece, čak kod 70.5% izbijanje mlečnih zuba bilo je praćeno simptomima od kojih su najčešći bili: gingivalna iritacija (87%), opšta uznemirenost (68%) i pojačano lučenje pljuvačke (56%).

            Navedene studije NISU među prateće simptome uvrstile groznicu i povišenu temperaturu, koje inače veliki broj ljudi širom sveta smatra nezaobilaznim pojavama koje prate rast i izbijanje mlečnih zuba. Ovo je veoma važno jer u slučaju da se kod bebe pojavi visoka temperatura (preko 38 stepeni), roditelji ne smeju da se zavaravaju da je to od toga što bebi rastu zubi, nego treba da se obrate pedijatru jer je uzrok neki drugi.

        Na kraju treba dati savete roditeljima kako da dete što bezbolnije prođe kroz period nicanja prvih zubića. Pre svega se preporučuju oralni gelovi koji smanjuju bol, zatim gumene igračke u vidu prstena, tzv. glodalice ili masaža desni. Ukoliko je dete dosta razdražljivo, kao krajnja mera se savetuje upotreba antipiretika (paracetamol, ibuprofen), koji deluju i analgetski, odnosno smanjuju bol. Treba biti obazriv sa dužom primenom ovih preparata, pre svega zbog toga što u osnovi simptoma mogu biti druge bolesti, kao što je zapaljenje uva ili neke virusne infekcije, gde se preporučuje poseta pedijatru. Detetu treba pružiti utehu u vidu grljenja, ljubljenja ili držanja u naručju. Kod starije dece koja jedu čvrstu hranu treba probati i sa prepečenim tostom ili parčićima jabuke, kao i hladnim napicima u vidu soka ili jogurta. Nešto hladno i tvrdo ublažiće osećaj zategnutosti u ustima. Upaljenim desnima pomaže čaj od kamilice ili žalfije, odnosno odgovarajuća tinktura koja se higijenskim stapićem nanosi na nabubrele desni. Nežna masaža vrhova bebinih nožnih prstića može biti korisna jer se tu nalaze refleksne zone vilice, tvrde refleksolozi.

Izvor: Dental Tribune International

Autor: Tamara Stanisić 

               

Znate li kako naslage na zubima deluju na naše zube i desni ?

     

   
        Zubni kamenac predstavlja čvrste naslage na zubima koje se formiraju mineralizacijom supragingivalnog ( odnosno subgingivalnog ) dentalnog plaka (meka naslaga na zubima). Redovno i pravilno pranje zuba je osnova oralne higijene. Međutim, četkicom i pastom ne mogu se ukloniti sve naslage koje se svakodnevno talože u ustima.Čak i kada je vaša oralna higijena besprekorna,u ustima postoje bakterije koje, zajedno sa šećerima i proteinima iz hrane koju jedemo, formiraju tanak film koji se zove zubni plak.

Ovaj sloj se najviše zadržava na mestima koja je teško očistiti i očvršćavanjem mekih naslaga na zubima nastaje čvrsta masa bledožute boje. Najčešće se taloži sa unutrašnje strane donjih sekutića i na bočnim zubima u gornjoj vilici, ali može biti prisutna na svim zubima. 

Ona se ne može ukloniti pranjem pomoću četkice i paste, već isključivo u stomatološkoj ordinaciji. Tu masu nazivamo zubnim kamencem.Boja zubnog kamenca varira od bele do tamnožute. Tamnija boja ukazuje na starost zubnog kamenca i uslovljena je taloženjem pigmenata iz hrane i pušenjem.

              Kako zubni kamenac šteti oralnom zdravlju ?

• Površina zubnog kamenca je hrapava i predstavlja idealnu podlogu za gomilanje bakterija, ostataka hrane, i ostalih štetnih materija na zub. Na taj način lakše dolazi do nastanka karijesa, kao i zapaljenja desni.
• Osim toga, kamenac deluje i kao prepreka detaljnom pranju. Četkica ne može da prođe između zuba , pa i tu dolazi do gomilanja štetnog sadržaja. Zubni kamenac sve vreme iritira desni, smanjujući njihovu mogućnost da se odbrane od mikroorganizama usne duplje, pa na taj način lakše dolazi do infekcije.
• Ukoliko je u velikim kolicinama prisutan na zubima, moze izazivati i krvarenje desni.
• Naslage na zubima takođe su jedan od uzroka neprijatnog zadaha.
• Bakterije iniciraju nastanak karijesa i parodontopatija,ali bakterije se ne zadržavaju samo u naslagama već se šire i na kost oko zuba i razaraju je. Tako se formira PARODONTALNI DŽEP. Formiranje parodontalnog džepa je jako opasno stanje, daljim razmnožavanjem bakterija kost se razara sve više što za posledicu ima ISPADANJE TJ. GUBITAK ZUBA. 

                 Redovnim uklanjanjem kamenca , uz pravilno održavanje oralne higijene možemo prevenirati nastanak ovih oboljenja. Posavetujte se sa vašim stomatologom o tome koliko često treba da profesionalno čistite zube, i sačuvajte svoje oralno zdravlje.